ГОЈКО МАЛОВИЋ Београд gojkomalovic@gmail.com Нада Петровић, САМАРЏИЋИ У ВЕЛИКОМ РАТУ И ВОЈСЦИ КРАЉЕВИНЕ СХС/ЈУГОСЛАВИЈЕ 1914-1941., Бањалука, 2017, стр. 313. У историографији нема малих тема и да свакој теми треба прићи са пажњом и потпуним научним апаратом. Душан Михалек
У данима и годинама обиљежавања 100-годишњице Великог (Првог) свјетског рата (1914-1918.) уприличено је издање вредне књиге, која својом централном темом и првенствено не описује „велике” свјетске и националне ратне и поратне догађаје, већ тумачи и свједочи о животу у условима рата, ратним жртвама и ратним напорима припадника братства (фамилије) Самарџића, као и њиховом мушком учешћу у часном војном занимању – официра и подофицира Војске и морнарице Краљевине (СХС) Југославије (1918-1941).
Да прибави податке, у виду разноврсних забиљешки као свједочанства, да их протумачи и да им лични став, изнет у тексту за књигу „Самарџићи у Великом рату и Војсци Краљевине (Срба, Хрвата и Словенаца) Југославије”, потрудила се и подухватила се историчар/архивиста госпођа Нада (рођ. Самарџић) Петровић. То није било лако, с обзиром да се братство Самарџића временом, из првобитног подручја порекла Кривошија у Боки Которској, раширило, без мало, по свим српским етничким просторима: Црној Гори, Босни и Херцеговини, Срему и Србији, као и у расејању – у обе Америке, Јужној Африци, Аустралији и Новом Зеланду. Са свих тих простора припадници братства Самарџића су на разне начине – вољно и невољно – узели учешћа у збивањима Великог (Првог) свјетског рата. Да текст успјешно објави/штампа као књигу нашло је за потребно разумјевање Удружење архивских радника Републике Српске и Архив Републике Српске, а послове издања књиге повјерено је Редакцији часописа „Гласник” наведених архивских асоцијација/институција.
У састављању текста књиге, њена ауторка госпођа Нада Петровић ни у једном моменту није се ослонила – ни дала им вјеродостојност – на казивања и тврдње „очевидаца” („Лаже к’о очевидац”, руска изрека) и на сјећања и предања потомака (по принципу: „Чула-казала-рекла-слагала”), већ искључиво на оновремене, а сада архивске, разноврсне забиљешке – службене и приватне. Њих је проналазила у Архиву Србије, Архиву Југославије, Архиву Српске православне цркве и Војном архиву. Ауторка се освртала и на тврдње изнете у бројној литератури – књигама и чланцима периодике и штампе, као и савременим Интернет издањима о догађајима у Првом свјетском рату. При томе је јасно да је те разноврсне забиљешке посматрала као свједочанства догађаја/историје, која је тумачила и дала личну/субјективну историјску слику (а историјска тумачења су увијек лична/субјективна, јер објективних тумачења, напросто, нема).
У описивању стања и догађаја у којима су припадници Самарџића са свих српских етничких простора и из свјетског расејања учествовали у току Великог (Првог) свјетског рата, ауторка је дала шири миље: омјера војних снага ратних супарника, ратних операција и борби Српске и Црногорске војске са непријатељским војскама Аустро-Угарске, Њемачке и Бугарске, злочина и ратног страдања цивила и војника припадника братства Самарџића.
Упечатњиве су три цјелине у овој књизи, које се односе на припаднике братска Самарџића у збивањима Великог (првог) свјетског рата. Прва цјелина односи се на – масовност страдања Самарџића, првенствено као цивилних жртава по мјестима живљена и у многобројним цивилним интернацијским логорима и војника у војним окршајима, а нарочито у војним заробљеничким логорима и логорима за опоравак рањених, болесних и исцрпених српских војника. Интернацијских и заробљеничких логора, у којима су заточени и умирали и припадници брастства Самарџића било је по многим мјестима Аустро-Угарске, Њемачке, Бугарске, Турске, а у мањем обиму и у другим европским земљама. После Албанске голготе Српске војске 1915/1916. г, у логорима за њихов војни опоравак на Крфу и по мјестима француске сјеверне Африке масовно су страдали и припадници братства Самарџића. Другу цјелину ове књиге чини – војно добровољство припадника братства Самарџића у Војсци Србије (и Црне Горе) са ратних подручја и мјеста: Босне и Херцеговине, Хрватске и Војводине, као из свјетког расејања – обе Америке, Јужне Африке, Аустралије и Новог Зеланда. Самарџићи као српски војни добровољци учествовали су у српским добровољачким војним јединицама у Србији (и Црној Гори) 1914-1915, на Солунском фронту 1916-1918. и у Русији из које су, првенствено, водили ратне окршаје на Добруџском фронту против бугарске војске. Трећу цјелину у овој књизи чини – часно учешће припадника братства Самарџића као официра у подофицира у Војсци и морнарици Краљевине (СХС) Југославије (1918-1941). Значајну вриједност овој трећој цјелини књиге даје – објављивање факсимила војних листова/досијеа са фотографијама припадника братства Самарџића као официра и подофицира Војске Краљевине (СХС) Југославије.
Књига чини понос данашњим, али и будућим, потомцима припадника братства Самарџића, који су имали ратног учешћа или били жртве у догађајима Великог (првог) светског рата, ради чега је масовно набављају или преузимају из руке у руку на читање.
Учешће Самарџића у Великом (Првом) свјетском рату, описаних у овој књизи, парадигма је за учешћа и припадника свих српских фамилија (брастава) у њему, која треба описати, а не препустити их тами заборава. Ова књига може и треба подстицајно да утиче, да се и друге српске личности прихвате и подухвате описивања „својих” и многих других српских братстава (фамилија) у бременитим догађајима из Великог (Првог) свјетског рата.