Пребирајући грађу сакупљену вишегодишњим радом дошао сам до неких интересантних података.
Претресајући предања, приче и сјецања, затим живе разговоре са многим братственицима , разних узраста а нарочито су драгоцјена казивања братственика који су имали и по 100 година у тренутку разговора. Драгоцјена су истраживања Др Јована Ердељановића , Др Андрије Лубурића и Риста Ковијанића и још многих других истраживача.
Из мноштва материјала дошао сам до неких сазнања о битним карактеристикама братства Самарџића.Тражио сам одговор на питање како су се Самарџићи тако размножили и спадају у једно велико братство. Зкључио сам да се у братству Самарџића рађа висе мушке дјеце него женске. Затим рађало се много висе дјеце од троје до десеторо а данас се рада једно или двоје. Поред тога Самарџићи су дуговјечни.
Ево једног примјера , три брата Самарџића у Зовом Долу код Невесиња родили су осамнаесторо мушке дјеце и сви су били дуговјечни и они су опет родили широко потомство
Овај примјер потврђује предње тврдње. Ево још једне тврдње Самарџићи муслимани из цазинске крајине кажу да се и код њих рађа више мушке него женске дјеце.
Даљим истраживањима закључио сам да су Самарџићи склони многим вјештинама и занатима. Пођимо од нашег презимена које је настало од заната израда самара и седала као и остале опреме за коње.То је у та времена био веома уносан посао је коњ је био основно превозно средство. Коњски каравани преносили су робу са једно краја свијета на други крај . Каравани су бројали по 300 коња. Трба реци да су коњи били широко употребљавани у ратним сукобима. По овом се може закључити колико је био уносан самарџијски занат.
Многи Самарџићи су као самоуки мајстори били на гласу по дизајну и квалитету израђиваних предмета. Ево неких заната који су били драгоцјени у та времена а данас.
Столари , ковачи, лимари дрвенџије за израду суда од дрвета као сто су разне посуде . Шкипови за млијеко, кашике за јело, плугов и рала, дрвена кола. Поменут ћу само једног масјтора Самардзића чији се рад цијенио надалеко. Тај велики мајстор је Милан Радов Самарџић из Зовог Дола. Причао ми је Осман Самарџић да и сад постоји ковачка радионица коју су његови претци донијели кад су населили Цазин. То потврђује моја сазнања да су Самарџићи од вајкада склони занатским вјештинама.
Самарџићи су такође познати на свим пољима науке , културе спорта и политике. Поменимо само неке истакнуте братственике, академика историцара Др Радована Самарџића, Љубишу Самарџића врхунског глумца и продуцента, Николу Самарџића министра иностраних послова Црне Горе, Слободана Самарџића бившег министра у влади Србије, Снежану Самарџић Марковић министарку за спорт републике Србије.
Желио бих да покренем иницијативу и других братственика да дају допринос даљем истраживању одлика и карактеристика нашег великог братсва.
Чикаго, 15 Децембар 2011.
Саво Самарџић, дипл. инг.